Upoznajte Nesmina: Jedina mumija u Srbiji

0
190
Nesmina, Beogradska mumija
Fotografija sarkofag Beogradske mumije (foto: Narodni muzej)

Stari Egipćani smatrali su zagrobni život večnim, a preduslov za njega bilo je očuvanje tela pokojnika. Zato su postali veoma vešti u mumificiranju.

Nesmin: Jedina mumija u Srbiji

Nesmin je, zahvaljujući toj praksi, posle smrti „video“ predele i epohe o kojima su njegovi savremenici mogli samo da maštaju. Otkad je zatvorio oči pre više od dve hiljade godina i napustio ovaj svet, postao je sveštenik koji je nadživeo boga u čijoj se službi nalazio, i jedini Egipćanin čiji večni život protiče u našoj zemlji.

Kao sveštenik u hramu Mina, staroegipatskog božanstva plodnosti, Nesminov zadatak je bio da u dnevnom ritualu oblači skulpturu boga.

Nesmin je bio visok 165 cm (foto: blic.rs)
Nesmin je bio visok 165 cm (foto: blic.rs)

Nesmin je bio visok 165 cm (foto: blic.rs)

Njegovi preci – otac, majka, deda i pradeda, takođe su bili sveštenici,

što je utvrđeno na osnovu stele koja se nalazi u Egipatskom muzeju u Kairu. Bolovao je od spondiloze, uobičajene i u današnje vreme, ali je umro prirodnom smrću kada je imao oko pedeset godina.

Veoma je zanimljivo što, poput svih Egipćana, ima abraziju zuba koja nastaje dejstvom sitnog pustinjskog peska – mikročestice, koje pristižu iz Sahare, lebde svuda u vazduhu, padaju na hranu i ostavljaju tragove na gleđi zuba, što je detektovano savremenim metodama istraživanja.

Narodni muzej izložio je Nesminove mumificirane ostatke, poznate i pod nazivom Beogradska mumija

u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta, u kojoj se mogu videti dvaput mesečno. Telo uvijeno u zavoje čuva se u specijalnoj staklenoj vitrini napunjenoj argonom i više nimalo ne podseća na čoveka iz minulih vremena.

Uprkos tome, i dalje otkriva pozlaćene nokte, hijeroglife, amulete i druge tragove zaboravljenih običaja.

Rekonstrukciju Nesminovog lica uradio je Džošua Harker (foto: izvor blic.rs)
Rekonstrukciju Nesminovog lica uradio je Džošua Harker (foto: izvor blic.rs)

Nekada su stanovnici plodne doline Nila verovali da procesom mumifikacije nadmudruju smrt. Verovali su da će se duša preminulog čoveka vratiti u očuvano telo i da će on nastaviti normalno da živi.

Beogradska mumija

Kao deo preobraćenja pokojnika na prelasku u drugi svet obavljan je ritual „otvaranja usta“, da bi mumiji bila osposobljena čula i vraćene životne funkcije.

Zatim su uklanjani organi, ali se srce nije diralo zbog uverenja da predstavlja središte uma i razuma. Posle niza drugih radnji pristupalo se uvijanju pokojnika u veoma duge trake lanenog platna, natopljene eteričnim i smolastim materijama. Nesminova mumija nastala je takvim postupcima i, poput mnogih drugih, potvrdila obred koji je opisan u istorijskim izvorima.

šezdesetih godina prošlog veka

eksponat je uklonjen iz stalne postavke Narodnog muzeja i više nije mogao da podseća posetioce na zaboravljenu pogrebnu praksu.

Neadekvatno je čuvan u različitim depoima, a dugogodišnje zanemarivanje prekinuto je 1992. godine, posle čega su ubrzo započeta naučna istraživanja.

Upoznajte Nesmina, jedinu mumiju u Srbiji
Upoznajte Nesmina, jedinu mumiju u Srbiji

Zahvaljujući dr Branislavu Anđelkoviću, profesoru sa Filozofskog fakulteta, do sada su na Nesminovim ostacima urađena snimanja rendgenom i skenerom, kompjuterska rekonstrukcija lica i DNK analize. Emili Titer, sa Orijentalnog instituta u Čikagu, pomogla je pri dešifrovanju hijeroglifa sa sarkofaga u kom je Nesmin sahranjen, što je otkrilo veoma vredne podatke.

Prevedeni tekst, koji se nalazi na sredini donjeg dela poklopca sarkofaga, predstavlja 191. poglavlje egipatske Knjige mrtvih. Često spominjana Knjiga mrtvih zbir je sakralnih tekstova, odnosno raznih priča, molitvi i bajalica, za koje se verovalo da pokojniku obezbeđuje zaštitu od svih nedaća u zagrobnom životu. Poglavlje sa Nesminovog sarkofaga, koji je napravljen od tamariska, poznato je pod nazivom Za povratak duše u telo i ima ga samo oko dvadesetak sarkofaga u svetu, što otkriće čini veoma vrednim. Nesmin je značajan i po tome što je jedna od retkih mumija koja ispod sloja lanenih zavoja ima nerazmotan svitak papirusa, u položaju u kom je bio kad je tu ritualno postavljen. Nažalost, još uvek nije obezbeđeno dovoljno novca da se on razvije i otkrije svoje tajne.

Bez zalaganja Pavla Riđičkog, bogatog advokata iz Mokrina, ove zanimljivosti ostale bi van naše zemlje. Kao strastveni ljubitelj putovanja, Riđički je 1888. godine posetio Egipat, ugledao mumiju na pijaci u Luksoru i kupio je kao poklon za Srbiju. Ne zbog sebe, kako piše, već za „narod srpski da je gledi i poučava se jednom starom običaju“. Mumija je tada krenula na neverovatno, mesecima dugo putovanje. Plovila je rekom Nil, Sredozemnim morem, pristala u grčke luke Pirej i Solun, a odatle dospela do Odese na Crnom moru, posle čega je Dunavom dospela do Beograda.

Zanimljivo je razmišljati o tome šta bi Nesmin rekao o svojoj avanturi. Priča je zaista fantastična. Imamo podatak da je novac od ulaznica, po želji Pavla Riđičkog, poklanjan sirotištima u Srbiji, dva svetska rata čije su bombe potresale mumijin sarkofag i slanje izuzetno vrednog eksponata u Crnu Goru, gde je tavorio u lošim uslovima u depou, uprkos dobroj ekonomskoj situaciji u Jugoslaviji. S druge strane, tu su internacionalna saradnja naučnika, ogromna naučna vrednost mumije i rekonstrukcija mumificiranog lica čije obrise niko nije mogao da vidi još od četvrtog veka pre nove ere. Rendgenske analize otkrile su čak i otiske prstiju ljudi koji su Nesmina pripremali za zagrobni život.

Imajući sve u vidu, možda stari putnik iz Afrike i ne mora ništa da kaže. Dok ljubopitljivo posmatramo njegove neme ostatke, na staklu vitrine jasno se vide i naši odrazi. Priča o Beogradskoj mumiji počinje u prošlosti Egipta, ali nastavlja se dugom istorijom dobre volje pojedinaca sa ovih prostora, koja je često sputana problematičnim, selektivnim odnosom politike i sistema prema nauci i kulturi. Nadajmo se da je lekcija sada konačno naučena jer, za razliku od Egipćana, mi nemamo dva života. Naša dela biće jedina koja će govoriti nešto o nama posle smrti.

POSTAVI ODGOVOR

Upišite vaš komentar
Molimo vas da upišete ime